Prijavite se za elektronsku poštu

i na poklon dobijate po jedan dan jelovnika za svako godišnje doba!

Poklon
 
Zašto (ni)sam Hrišćanka
Dodato 02. 04. 2018. u 16:12

Danas odgovaram na jednu temu na koju često dobijam pitanja, a posebno od kada sam u jednoj TV emisiji rekla: "Kada je Bog uz mene, ko može biti protiv mene" 

Možda je krajnje vreme da odgovorim na najčešća pitanja koja dobijam na ovu temu. 

Da li verujem u Boga? 

Pošto verovanje često isključuje znanje i razumevanje, ja ću radije predstaviti moje razumevanje Boga: 
Bog/ Boginja/ Alah/ Jahve/ Krišna/ Šiva/ Univerzum/ Izvor... Bez obzira na naziv, u pitanju je 
sveobuhvatna i svemoćna energija koje smo svi mi, 
a tu uključujem i one koji idu na četiri noge, lete, 
plivaju ili su korenom vezani za zemlju, deo. 
Bog je jedan, a pokazuje se kroz mnoga lica. 

Kako se moja voćna ishrana slaže sa Hrišćanstvom?  

Za Hrišćanstvo ne znam, ali sa Bogom u potpunosti. 

Da li sam Hrišćanka ako ne farbam jaja za Uskrs i ne koljem prasiće za Božić? 

Ako treba da radim nešto što je protiv Boga da bi nosila etiketu Hrišćanstva, onda radije neću nositi tu etiketu. 

Da li sam Hrišćanska ako vežbam jogu?  

Svaki način očuvanja fizičkog tela i put ka sebi, ka onom "ja" koje je deo božanske energije, ima blagoslov od Boga. 

Da li sam Hrišćanka jer povremeno živim u budističkim, islamskim i hindu i zemljama? 

U srži svake prave religije je isto, a to je osvešćivanje reči "Moj otac i ja smo jedno"Samo postojanje više različitih religija ne ide uz etimološko značenje reči religija, koja potiče od latinske reči "religare" i znači spojiti. Bog je jedan, a pokazuje se kroz mnoga lica.  

Da li idem u crkvu?  

Posetila bih hrišćanske crkve baš kao što bih posetila i budističke hramove i islamske džamije i 
hindu svetilišta... 
Ali, ja... ja najviše osećam blizinu Boga u džungli, kraj planina i kraj okeana. To sam ja. Priroda je moje svetilište.  

Kada slavim Božić? 

Ne... Božić nije 25. decembra. Ne... nije ni 7. januara. Nije nijedan određen datum nego je svako jutro kada osetimo Hrista u sebi kao što je to učino Džešua Ben Džozif pre 2 000 godina.  

Da li sam ja Hrišćanka?  

Ako biti Hrišćanin znači prekrstiti se jednom rukom, a drugom zabadati viljušku u telo ubijene životinje, 
onda nisam.
 

Ako biti Hrišćanin znači ići i na misu i u mesaru, onda nisam. 

Ako biti Hrišćanin znači slaviti Hrista uz pečenje i napijanje, onda nisam. 

Da, krštena sam kao beba i sa ponosom skidam etiketu. Etiketa je nebitna. Bitan je način života koji je uskladu sa Bogom i prirodom, koji odašilja ljubav i saosećanje prema svim stanovnicima naše Svete Majke Zemlje. 


Ovo je poruka iz mog heart i nadam se da će moje namere biti viđene kakve i jesu: čiste i sa jedinom željom da prenesem bar tračak svetlosti.

S ljubavlju, 
Marina 

pogledano: 438komentara: 10preporučujem: 2


Podeli sa prijateljima:

 
Komentari
Marina Bujdošik
17:10 02.04.2018.

Draga Marina,

sve ste rekli,i neka ste rekli.

Veliki pozdrav od Marine B.iz Novog Sada
Marina
14:53 03.04.2018.
Draga, draga, draga imenjakinjo,

HVALA. Mnogo mi znači podrška, posebno na ovu, nimalo laku, temu. Šaljem vam veliki zagrljaj. <3
Janos benjo
18:26 06.04.2018.
U svemu te podrzavam marina. Samo nastavi tako.pozdrav od bate.

Marina
10:47 07.04.2018.
Hvala puno dragi Bato. Podrška MNOGO znači, posebno na ovoj temi. <3
Nebojša T
08:53 09.04.2018.
Draga Marina,
Povodom ovog tvog videa mogu da izjavim sledeće: Živeli nam prasići, telići, jagnjići, jarići, konjići, zečići, pilići, ćurići, pačići, fazančići, šarančići, pastrmčice, skušice, sardinice, itd. itd. na mnogaja ljeta... i naravno mi zajedno s njima, u miru, slobodi i sreći! Pozdrav i Srećno! Nebojša T
Marina
20:13 09.04.2018.
Draga Nebojša,

Hvala mnogo i na ovom komentaru i na svoj vašoj neiscrpnoj podršci svih ovih godina. Mnogo cenim.

"...u miru, slobodi i sreći!" Amin. :)
Vjera Lekić
06:44 13.04.2018.
Draga Marina
divan i istinit tekst, nadam se da će mnoge osvijestiti NAJPRIJE u pravcu da u ime Božije čine što je Bogu po volji koju je iznio u svojoj riječi, a ne u ime Božije tj. da "slave Boga" ubijajuči i sladeči se mesom nedužnih živih bića!
Marina
19:26 15.04.2018.
Draga Vjera,

Od kako sam postavila ovaj video i blog post isčekivala sam tvoj komentar, jer znajući koliko si posvećena učenju prave Božije reči, mnogo cenim tvoje mišljenje i stav. HVALA ne samo na komentaru, nego i na tvom načinu života i što si primer drugima.
Nebojša T
08:53 24.04.2018.
Zdravo Marina.
Priča koju si ispričala je poučna sa više aspekata. Ja bih hteo ovde na ovom mestu da dodam još ovo (nadam se da mi nećeš zameriti) : osnovno pitanje ljudskog LICEMERJA, to jest dvoličnosti. Uvek sam se pitao kako je to moguće da neka osoba (nebitno kog uzrasta) govori kako voli životinje, ili bar neke vrste životinja, a onda JEDE te svoje voljene životinje? Kako je moguća takva "ljubav"? Ljubav u kome jedna strana završi kao pečena, pržena ili skuvana na tanjiru? Da li one koje volimo treba i da JEDEMO? U stvari, ljudi u najvećem broju slučajeva jednostavno lažu. Oni NE VOLE sve te prasiće, teliće, jagnjiće, jariće, piliće, ćuriće, itd. itd. Uopšte ih ne vole, i nije ih briga šta se s njima događa. Ljudi koji jedu ta bića imaju u sebi razvijenu psiho-fizičku ZAVISNOST od životinjskih materija, slično kao što je to slučaj kod klasičnih životinja mesoždera (mačke, psi, medvedi, itd.) Hoće li čovek pojesti radije narandžu ili komad slanine, to pre svega zavisi od psiho-fizičkog (p-f) stanja tog čoveka. Ako je njegovo p-f stanje toliko loše, zagađeno, toksikovano, onda je vrlo teško očekivati da će se opredeliti za narandžu. Ljudi se od malena toksikuju, zagađuju životinjskim materijama, i navikavaju na to da JEDU ta bića koja uopšte ne bi trebali da jedu. Čak i piju elemente životinjskih materija u raznim izdanjima. Sve je to jedna teška kontaminacija tela i duha, koja vodi ka propadanju. Takozvani običaji u kojima se ritualno pobije na milione prasića, telića, jagnjića, jarića, pilića, čurića, itd. zarad obeležavanja nekakvog "praznika" ili "slave" su najstrašniji primeri ljudske posrnulosti, moralnog civilizacijskog pada. Sva ta ritualna ubistva su u stvari izvor raznih oblika agresija, koja se ispoljavaju na razne načine, pa i u ratovima između naroda, država. Još je Pitagora tvrdio da je preduslov da se obustave svi ratovi između ljudi u tome da se prvo prestane s ubijanjem i jedenjem životinja. Pre neki dan na televiziji s nacionalnom frekvencijom, u emisiji zabavno-edukativnog tipa (!) za široke narodne mase, jedna voditeljka držeći komad kulen kobasice u ruci ladno reče: "Ko ne jede kulen taj nije kul!" Zamisli da je ta voditeljka uradila suprotno i hrabro rekla ovo: "Ko jede kulen taj nije kul!" Kakav bi haos nastao u glavama TV konzumenata koji su u tim "prosvetljujućim" zabavno-edukativnim emisijama naučili kako su slanina, čvarci i svinjska mast "lekoviti", i imaju "blagotvorno dejstvo" na ljudsko zdravlje? Ne samo što voditeljke i voditelji TV programa dele ovakve apokaliptične "savete" masama, već na žalost te iste "mudrosti" prosipaju neki "znalci" s titulama doktora medicinskih nauka, što je najstrašnije. Hvala što si mi dozvolila da se ovo objavi na tvojoj stranici. Puno pozdrava, Nebojša T.
Marina
18:29 24.04.2018.
Pozdrav dragi Nebojša!

Naravno da sam objavila tvoj komentar i nemam šta da zamerim. :) Šta više, hvala ti na deljenju ovih reči. Da, u pravu si i sve si lepo rekao.

Pitagora je bio u pravu i ja tako jako osećam istinitost njegovih reči. Jer sve je energija i refleksija onoga šta osećamo. Kada otupimo saosećajnost prema drugim bićima i direktno ili indirketno učestvujemo u aktivnostima klanica, postajemo bezosećajni i za sebi sličnima. Odatle ratovi i pohlepa.

Na nama je međutim dužnost da istrajno i hrabro pokazujemo primerom kako može lepše i bolje. I hvala ti što učestvuješ u ovoj važnoj misiji! :)
 
Ostavi komentar
*Ime

Želim da budem obavešten o novim komentarima putem email-a
Email