Prijavite se za elektronsku poštu

* označava obavezna polja
 
Doktor medicine o sirovoj ishrani
Dodato 14. 03. 2016. u 10:51

Koliko ima smisla niskomasna, sirova veganska ishrana za jednog doktora medicine 

- Zdravo Tumi! 

- Zdravo Marina! 

- Kako si? 

- Vrlo dobro, hvala na pozivu. 

- Hvala tebi na odazivu. Da li bi molim te rekla nešto o svom radu? 

- Naravno, apsolutno! Ja sam holistički doktor medicine, a uz to se i profesionalno bavim plesom. Tako da u radu sa mojim klijentima imam vrlo holistički pristup koji obuhvata um i telo.  

- Koliko dugo si na niskomasnoj, sirovoj ishrani? 

- Pet godina. 

- Koliko smisla ima niskomasna, sirova ishrana za jednog doktora medicine? 

- To je odlično pitanje. 

Mislim da ponekad, a posebno kada analiziramo različite ishrane, kažemo "visoko-proteinska" / "nisko-masna"/ "sirova" / "obrađena"... ali na kraju, šta niskomansa, sirova, veganska ishrana jeste su voće i povrće u svom prirodnom, neobrađenom stanju. 

I svaki članak pokazuje da je ovo ishrana koja najviše od svih pomaže lečenje. Kada jedete voće i povrće koji su tako bogati vitaminima, mineralima i anti-oksidantima, jedete hranu koja najviše pomaže čišćenje tela, hranu koja je najbogatija nutrientima, hranu koja najviše pomaže lečenje. To znači niskomasna, sirova, veganska ishrana. 

- Odlično! Iz tvog iskustva, da li niskomansa, sirova, veganska ishrana pomaže ljudima u lečenju i u postizanju savršenog zdravlja? 

- Apsolutno! U mojoj privatnoj praksi, ja komuniciram sa ljudima preko interneta ili uživo, a pored toga radim dosta u volonterskoj, medicinskoj praksi širom sveta i takođe ću volontirati i radila sam u bolnicama i klinikama. Tako da, susrećem se sa ljudima koji su veoma bolesni. Na primer, susrećem se sa ljudima koji imaju vrlo napredan dijabetes.  

Pomažem ljudima sa dijabetesom, odnosno, istina je da oni sami sebi pomognu, ja im samo pokažem put, pokažem opciju. Opcija je da jedu hranu koju nam je majka Priroda dala: mnogo voća i povrća da bi se izlečili. Ovo sam videla iznova i iznova. 

- Odlično, drago mi je da to čujem. Dakle, imamo nauku koja podržava niskomasnu, sirovu, vegansku ishranu.  

- A biće još više i više naučnih istraživanja koji podržavaju ovu ishranu. Nedavno, naučno je dokazano kako voće i povrće deluju kao preventiva za rak debelog creva, a životinjske masti dovode do raka debelog creva. Mnogo nas u medicinskim krugovima zna ovo već dugo, ali sada i nauka to dokazuje. Mislim da će tokom sledećih nekoliko godina biti još naučnih istraživanja koji pokazuju iste dokaze. 

- Izuzetno uzbudljivo, radujem se tome! 

Koliko često jesti – razmak između obroka 

- Ima li nekih naučnih istraživanja koja pokazuju koliko često treba da jedemo? 

- To je odično pitanje! Postoji dosta podataka o tome šta treba da jedemo, ali manje o tome kada treba da jedemo. Međutim, ima istraživanja i na tu temu.  

Postoji jedno istraživanje, verujem da je objavljeno u "Američkom žurnalu kliničke ishrane" (American Journal of Clinical Nutrition), da li prošle godine, ili pre par godina... i ovo istraživanje je poreklo ideju o tome kako moramo da jedemo tri puta na dan i ideju o doručku. Neki ljudi veruju da moramo jesti doručak rano ujutru jer to sprečava prejedanje i pomaže u gubitku kilaže, ako neko želi da izgubi na kilaži. To je bilo poreknuto u istraživanju.  

Istraživanje je pokazalo da ako jedete doručak, sve što radi, ako išta uradi, je da kada jedete doručak onda brže trošite kalorije kada ste aktivni. Nije da doručak doprinosi da se jede manje.  

Ljudi često misle da treba da jedu češće tokom dana kako bi više trošili kalorija i tako izgubili na kilaži. Međutim, ovo nije uvek tačno. Plus, suviše česti obroci dovode do određenih problema.  

Našem telu je potreban odmor od varenja. Jedno ispitivanje sa univerziteta “Kornel” pokazalo je da bar 3 do 4 sata između obroka pomaže varenje i iskorišćenje nutrienata iz hrane.  

Ako jedete i onda sat vremena kasnije jedete opet i jedete različitu hranu, vaše telo nema priliku da procesuje i iskoristi nutrient na najbolji način.  

Ja se dakle zalažem za odmor od varenja i vidim veliku promenu kada mojim klijentima i pacijentima uvedem razmak između obroka. Naravno, uvek uz pažnju na individualne potrebe. Ako neko na primer jede 6 puta na dan, neću mu odmah predložiti da jede 2 puta na dan, nego ćemo polako da uvodimo sve veći razmak između obroka.  

- Savršen odgovor, verujem da pokazuje koliko često treba da jedemo, tako da hvala ti na tome. 

Da li kako jedemo utiče na varenje?

- Da li kako jedemo igra ulogu u varenju i iskorišćenju nutrienata? 

- Tako mi je drago što si me ovo pitala. Za mene i iz mog iskustva, a imam i naučnu potporu koju ću spomenuti, kako jedemo je isto toliko važno koliko i šta jedemo. Ovo je zato što kako jedemo nas često upućuje na to šta biramo da jedemo. Ako ste prisutni umom za vreme vašeg obroka i jedino što radite tokom obroka je da jedete, vaše telo će vam “reći” koja je hrana najbolja za vas u datom trenutku, koliko hrane vam je potrebno u datom trenutku. Vaše telo će znati. 

Ali kada jedete i istovremeno radite nešto na kompjuteru, ili na telefonu, ili šetate, niste umno prisutni, svi fiziološki procesi koji kažu da je dosta hrane ili da neka hrana nije odgovarajuća, su isključeni ili nisu jasni koliko bi mogli biti.  

Važna vežba koju zadam mnogim klijentima ili pacijetima kada su spremni, jeste da im kažem da mi nije važno šta će jesti, ali tokom naredna tri dana želim da za vreme obroka ne rade ništa drugo osim da jedu, bez obzira šta jeli. Neverovatno je šta se desi zahvaljujući ovoj vežbi.  

Imamo i naučnu potporu za ovo. Jedno istraživanje iz 2013. sa Univerziteta Minesote, pokazalo je neverovatno stvar, kako u osnovi umna prisutnost, rituali oko obroka, zahvalnost na obroku, hrana servirana u lepom tanjiru koji daje osećaj zadovoljtsva, obrok u miru, rituali u vezi obroka, dakle, umna prisutnost, doprinosi poboljšanju iskustva tog obroka, poboljšanje varenja i apsorbcije nutrienata, što znači manje upale i bolje zdravlje. 

- Hvala na ovom odgovoru. Nadam se da ćemo se još družiti i preneti ovu poruku do što više ljudi, poruku o tome kako svako može imati svoj najveći stepen zdravlja samo tako što će svom telu dati uslove koje zaslužuje.  

- Hvala Marina. 

- Hvala! 

***

​Nadam se da ste uživali u ovim intervjuima i da ste našli korisne informacije. Koliko vi često jedete? Da li dok jedete radite na kompjuteru/ čitate/ odgovarate na poruke...? Ostavite vaše odgovore u komentarima!

​Sve najbolje,

Marina

Kliknite na sliku ispod da posetite veb sajt Tumi Džonson:

pogledano: 1107komentara: 2preporučujem: 0


Podeli sa prijateljima:

 
Komentari
ivan
12:52 05.08.2016.
zASTO MI SE JEDE COKOLADA ,NAKON 3.BRESKVE

SAPNI MI

HVALA
Marina
15:19 07.08.2016.
Evo, da niko ne čuje:

Obično se radi o sklopu raznih uzroka, neki od kojih mogu biti:
- Navikli ste na čokoladu, a ćelije traže ono na šta su navikle;
- Niste se najeli od 3 breskve, trebali ste pojesti još bresaka;
- Breskve nisu dobrog kvalitete - nisu zrele ili nisu sveže - te vas ne mogu zadovoljiti;
 
Ostavi komentar
*Ime

Želim da budem obavešten o novim komentarima putem email-a
Email