Ja imam vizijuuuuuu! I trebate mi VI, da usvojite moju viziju i da je zajedno sprovedemo u stvarnost. Jer, stvarnost u kojoj živimo je refleksija umova koji dominiraju.

Stvarnost u kojoj živimo je refleksija umova koji dominiraju.

Marina sa Biljne ishrane

Ako dobro pogledamo današnji zdravstveni sistem, možemo uočiti kako je fokusiran na bolesne bolesnike u bolnicama. A u prethodnoj blog objavi, osvestili smo kako biranjem reči i misli biramo manifestacije u našim životnim iskustvima.

Kako čovek misli u srcu, tako mu je u životu.

Elem, po ovom bolesnom sistemu, lekari nemaju mogućnost da sprovode svoj pravi posao, koji opravdava poreklo reči doktor, a to je latinska reč doktrine, što znači obučavati, biti učitelj koji obučava ljude kako da žive i da se hrane kako bi bili zdravi, ali iznad toga, da pokazuju primerom.

Umesto da sprovode taj iskonski i plemeniti lekarski posao, zatvoreni su u klaustofobične ordinacije gde kao na pokretnoj traci dočekuju one koje zovu bolesni i daju im ono što im farmakomafija diktira.

A sada, samo da bih vas trgnula iz usnulog stanja, dotačiću se verbalno vašeg novčanika.

Ekonomsko uređenje tog bolesnog sistema, je takvo da čitavo društvo stavlja novčiće u državnu kasicu kako bi oni koji najmanje brinu o svom zdravlju, mogli ići u banje.

A da li postoji lepši, produktivniji, efektivniji i zdravorazuman način?

Molim vas… dajte mi svega par minuta da prebacim jednu sliku iz mog uma u vaš um

Ja imam viziju o sistemu koji je fokusiram na ZDRAVLJE i ovaj sistem može da se opiše kroz sledeće četiri stavke:

 

1)

  • Lekari su edukatori o zdravlju;

  • Lekari-edukatori imaju zadatak da drže časove, predavanja, govore na interesante i korisne teme o zdravlju, ishrani, vežbanju, ukratko, o uzrocima zdravlja;

  • Ta predavanje su povod da se ljudi iz date teritorijalne ili onlajn zajednice okupe, druže, razmene iskustva i pruže međusobnu podršku jedni drugima. To su dakle povodi za korisna i konstruktivna druženja.


2)

  • Uvodimo motivacione sisteme bodovanja, u kojima svi članovi date zajednice učestvuju. Taj sistem bodovanja ne meri takmičarske učinke među članovima, nego lične napretke svakog člana, sa motivacijom da se svaki članak trudi da bude bolja verzija sebe u odnosu na dan ranije. Glavni moto ovog motivacionog sistema bi bio:

Budi danas bar trunku bolji nego što si bio juče.

  • Na kraju svakog meseca, član koji je napravio vidljivo najveći lični napredak, dobija nagradu. Setite se kako sam na početku videa spomenula tu ekonomsku stranu trenutnog sistema, po kojoj društvo plaća da oni koji se najmanje brinu o svom zdravlju idu u banje.

    A kako bi bilo da društvo plaća nagrađivanje onih koji se najviše trude oko svog zdravlja? Kako bi bilo da neko bude nagrađen jer je zamenio korišćenje duvana šetnjom u šumi, ili da neko bude nagrađen jer je prešao na sirovu biljnu ishranu, jer je pretrčao maraton, ili podigao svoj lični rekord u dizanju tereta, ili jer je posadio najviše stabala voća? To bi bio sistem koji bi motivisao ljude da stalno rade na ličnom napretku.

    A najbolji deo je što bi zajednice bile relativno male, pa bi se nagrade rotile među članovima, drugim rečima, svako ko se trudi oko svog zdravlja, imao bi priliku da bar jednom dobije nagradu.

     

3)

  • Izbacujemo pojmove bolesti, bolesnici i bolnice, jer dok god imamo te pojmove u našim umovima, imaćemo i vidljive manfestacije istih.

    Ali stanite… rekla sam izbacujemo, a ono što želimo da izbacimo, ka tome usmeravamo energiju, te tako to jačamo.

    A kako je ovo Univerzum uključenja, ništa ne možemo isključiti, tj izbaciti. Aha… razumela sam!

    Ništa ne izbacujemo. Zamenjujemo. Dakle zamenjujemo ideju o bolestima, sa idejama o zdravlju. Tako imamo ozdravljenje, ozdravljenike i ozdravljenice.

Što nas i dovodi do poslednje i najukusnije, najsočnije stavke, a to je… 


4)

  • Zadržali bi ona bolnička krila koja su neophodna za spašavanje života u hitnim slučajevima i hitne hiruške intervencije, a otvorili bi ozdravljenice, prelepa mesta u prirodi bez bolničnih zidova. Tu bi bilo samo osnovnih zidova od ekoloških i zdravstveno bezbednih materijala, poput drveta, blata, konoplje, sa akcentom da se provodi što više vremena napolju, u cvetnim baštama, voćnjacima i povrtnjacima.

    Tu bi ozdravljenici mogli da idu kada god im treba malo više odmora, topla reč podrške, samo da ih neko podseti na razloge koje imaju da istraju na svom putu ili da se vrate na svoj put.

    A u ozdravljenicama bi takođe imali i binu za koncerte klasične muzike. 

     

A sada… pošto verujem da sam uspela da prebacim sliku iz mog uma u vaš um, imam za vas samo jedno pitanje: KO JE UZ MENE?! 😀 

Ja se nadam da moja vizija rezonuje sa vama i da ćete je rado usvojiti, kako bi svi zajedno mogli da je sprovedemo u delo.

Ako želite da naučite kako da se hranite zdravom sirovom ishranom i kako da usvojite zdrave životne navike, kako bi dali svom telu najbolje uslove za zdravlje, toplo vam preporučujem da se prijavite na moj Onlajn program Biljne ishrane koji nudi sveobuhvatno obučavanje i podršku da se hranite i živite zdravo.

Hvala unapred na deljenju ove blog-objave i videa, i na komentarisanju. 

Voćno-zeleni pozdravi,
Marina

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.